Eduard Skot, sportski direktor Evrolige kaže da bi organizacija završnog turnira Evrolige mogao da pripadne Beogradu, ukoliko je za to zainteresovan.
Skot, jedan od čelnih ljudi ovog takmičenja, koji trenutno boravi u Beogradu, kaže da je atmosfera koja vlada na mečevima Partizana u Evroligi nešto čemu ova institucija teži. Pri tom naročito potencira scene sa mečeva iz „Arene" od prošle godine, kada je oboren rekord takmičenja. Zato bi se i organizacija fajnal-fora u Srbiji smatrala punim pogotkom, ali je prethodno potrebno obezbediti infrastrukturu za taj događaj.
Da li ste ikada u Hali „Pionir" ili u „Beogradskoj areni" prisustvovali utakmicama Partizana u Evroligi? Šta mislite o atmosferi koju prave navijači crno-belih?
- Nisam još imao to zadovoljstvo da obiđem „Pionir", samim tim nikada nisam gledao Partizan kod kuće u Evroligi. Atmosfera u Hali „Pionir" često je bez premca u odnosu na druge arene u Evropi. Kada raspravljamo o Evroligi, često uživamo u diskusiji o posvećenosti („Devotion", nezvanična himna Evrolige - prim. aut) koja okružuje ovu igru, a posvećenost je uvek prisutna u Beogradu.
Koliko je rekordna posećenost sa prošlogodišnje utakmice u „Beogradskoj areni" između Partizana i Panatinaikosa pomogla u promociji Evrolige?
- Kao timski sport koji se igra u zatvorenom, potencijalni broj posetilaca košarkaških utakmica drugačiji je od onog sa kojim raspolaže, na primer, fudbal. Ne postoje timovi koji igraju u halama sa 40.000 sedišta, niti bi doživljaj za tih 40.000 ljudi bio potpun zbog udaljenosti od terena. A kada pomenemo tako nešto, u svemu što radimo moramo uvek da stavljamo izazove ispred sebe ne bi li napornije i efikasnije radili u cilju napretka svih aspekata posla, van terena i na njemu. Prošlosezonske fotografije navijača koji čekaju da kupe ulaznice ispred „Arene" upravo su vrsta potražnje o kojoj svaki klub sanja.
Fajnal for se održava u Parizu ove godine. Da li bi Beograd mogao da bude kandidat za jedno od budućih finala? Šta bi Evroliga očekivala od grada Beograda za organizaciju takvog sportskog događaja?
- Fajnal-for Evrolige poslednjih godina bio je veoma važan događaj sa sportskog aspekta, a proteklih godina značajno mu je porastao i uticaj van sporta. Paralelni događaji (Najki međunarodni turnir juniora, ceremonija dodela nagrada, simpozijum Evroliga basketbol instituta...) koji okružuju fajnal-for, kao i mase ljudi koje dolaze u grad znače da je minimum potrebne infrastrukture veoma važan. U cilju organizovanja ovako velikog događaja potrebno je, pored obavezne infrastrukture, da se uključi i lokalna javnost, kao i privatne organizacije. Evroliga je više nego srećna da razgovara sa relevantnim ljudima, ne bi li videli da li je grad spreman i sposoban da ugosti fajnal-for. Samim tim, na gradu Beogradu je prvo da odluči da li želi da organizuje ovo takmičenje, a onda je na nama da sednemo i prodiskutujemo o detaljima.
Evroliga je modifikovala model takmičenja ove sezone uvođenjem kvalifikacija. Koliko ste zadovoljni dosadašnjim promenama pravila?
- Zadovoljni smo kako su prošle kvalifikacije ove sezone. Šampioni Belgije i Letonije su imali priliku da učestvuju, i samim tim su dobili priliku da se plasiraju u regularni deo sezone Evrolige, što im prethodnih sezona nije bilo omogućeno.
U kom pravcu bi promene mogle da idu?
- Kao što smo ranije pomenuli, kada su promene u sistemu takmičenja najavljene, održane su i rasprave o tome da li bi kalendar takmičenja dopustio treću rundu kvalifikacija, i došli smo do zaključka da bi trebalo.
Sistem kvalifikacija se promenio za srpske klubove od ove sezone. Sada im je potrebno da se kvalifikuju kroz regionalnu Jadransku ligu, umesto kroz domaći šampionat. Zašto su pravila promenjena? Sa druge strane, da li bi novi model kvalifikacija mogao dalje da se poboljšava?
- Po novom sistemu, srpski klubovi koji se takmiče u Evroligi moraju da se kvalifikuju na osnovu rezultata u Jadranskoj i srpskoj ligi, kao i evropskim takmičenjima. Političke promene u Evropi tokom poslednje dve decenije delovale su pozitivno na većinu novih nezavisnih država, ako se gleda socijalno-politički aspekt. Ali, kada se priča o sportu, ove promene nisu obavezno donosile boljitak. Jadranski region ima neverovatnu košarkašku tradiciju - Bosna, Cibona, Split i Partizan su bili prvaci Evrope, a gradovi kao što su Vršac, Zadar, Podgorica i Ljubljana takođe imaju velike klubove. Postavlja se pitanje šta je bolje za košarku? Mi verujemo da je postojanje Jadranske lige bolje za nju. Ona ne koči košarkaške centre kao što su Niš, Kraljevo, Novi Sad..., u kojima košarka mora da nastavi da se podržava i raste.
Ima sve uslove za organizaciju velikog događaja... „Beogradska arena"
0 comments:
Постави коментар